Posle usvajanja Deklaracije o Srebrenici u Skupštini Srbije, pojedini stručnjaci za medjunarodno pravo izneli su mišljenje da ona daje mogućnost porodicama žrtava da od države Srbije zatraže odštetu.
Takav stav deli i profesor medjunarodnog krivičnog prava na Univerzitetu u Utrehtu, Hert van Knops koji za BBC kaže da bi porodice žrtava zločina u Srebrenici mogle da podnesu zahteve za odštetu pred sudovima u Srbiji, zato što se u usvojenoj Deklaraciji izražava saučešće i izvinjenje što država Srbija nije učinila više kako bi sprečila tragediju u Srebrenici.
To je, smatra profesor Knops, dovoljan osnov za tužbu :
"Zahtevi za kompenzaciju morali bi da budu podneti sudovima u Srbiji. Kao što je poznato, 2007. godine, Medjunarodni sud pravde je presudio da Srbija nije odgovorna za genocid u Srebrenici i time su zahtevi za odštetu izgubili osnov. Medjutim, izvinjenje iz Deklaracije podrazumeva i priznanje da je Vlada Srbije mogla da interveniše i da spreči zločin. Upravo je to pravni osnov za pokretanje postupaka pred srpskim sudovima o nadoknadi. Verovatno na svetu ne postoji nijedan drugi sud koji bi bio nadležan za ove slučajeve i koji bi eventualne zahteve za kompenzaciju prihvatio."
BBC je profesora Knopsa upitao da li Deklaracija srpskog parlamenta išta menja u odnosu na presudu Medjnarodnog suda pravde iz 2007. godine :
"Posle presude Medjunarodnog suda pravde, vodja srpske delegacije, ambasador Radoslav Stojanović izjavio je da je Srbija njome oslobodjena najteže tačke optužnice i da zbog toga više ne može da bude predmet zahteva za odštetu. Medjutim, sada je usvojena Deklaracija srpskog parlamenta u kojoj se jasno kaže da se Srbija nije ponela korektno u slučaju Srebrenice i zbog toga se čak i izvinjava. Smatram da to menja stvari i stvara novu pravnu situaciju koja omogućuje podnošenje zahteva za odštetu pred srpskim sudovima."
Profesor medjunarodnog krivičnog prava na univerzitetu u Utrehtu, Hert van Knops.
