Srbija obeležava 24. mart kao Dan sećanja na žrtve NATO bombardovanja. Odluka o početku napada na SRJ doneta je bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, a bombardovanje je okončano 78 dana kasnije, usvajanjem Rezolucije 1244.
Na 11. godišnjicu početka bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije, u Beogradu i Novom Sadu, tačno u podne, oglasiće se sirene koje će emitovati znak za prestanak vazdušne opasnosti. Dan početka bombardovanja obeležava se kao Dan sećanja na žrtve NATO bombardovanja.
Srbija obeležava 24. mart kao Dan sećanja na žrtve NATO bombardovanja. Odluka o početku napada na SRJ doneta je bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, a bombardovanje je okončano 78 dana kasnije, usvajanjem Rezolucije 1244.
Na 11. godišnjicu početka bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije, u Beogradu i Novom Sadu, tačno u podne, oglasiće se sirene koje će emitovati znak za prestanak vazdušne opasnosti. Dan početka bombardovanja obeležava se kao Dan sećanja na žrtve NATO bombardovanja.
NATO bombardevanje 1999. godine
Odluka o napadu doneta je bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, a naredbu o početku akcije pod imenom "Saveznička snaga" američkom generalu Vesliju Klarku preneo je 23. marta tadašnji generalni sekretar NATO-a Havijer Solana.
Klark će kasnije u svojoj knjizi "Moderno ratovanje" priznati da je planiranje vazdušne operacije NATO-a protiv SRJ "sredinom juna 1998. godine već uveliko bilo u toku" i da je završeno krajem avgusta iste godine.
U bombardovanjima, koja su bez prekida trajala 78 dana, teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture. Prema procenama različitih izvora, poginulo između 1.200 i 2.500 ljudi.
Napadi na Jugoslaviju počeli su 24. marta 1999. godine, u 19.45 minuta, a jugoslovenska vlada iste noći proglasila je ratno stanje.
Napad je trajao do četiri sata ujutro i težište udara su bili objekti Ratnog vazduhoplovstva, Protivvazdušne odbrane i vojne industrije, a prve mete vojni aerodromi u Prištini, Podgorici, Batajnici i Užicu, kao i ciljevi u Kuršumliji, Novom Sadu, Pančevu, Kragujevcu i Lučanima.
Gotovo da nema grada u Srbiji koji se tokom 11 nedelja napada bar nekoliko puta nije našao na meti, a Crna Gora je uglavnom bila pošteđena masovnih udara.
Tokom operacije izvršeno je 2.300 vazdušnih udara po 995 objekata širom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je blizu 420.000 projektila ukupne mase 22.000 tona.
NATO je lansirao 20.000 velikih projektila, među kojima 1. 300 krstarećih raketa na vojne i civilne ciljeve, a izručio je i 37.000 "kasetnih bombi" sa 350.000 kasetnih podprojektila.
Uz upotrebu najubojitijeg oružja, Severnoatlantska alijansa je u ratu protiv Srbije upotrebila i zabranjeno naoružanje - municiju sa osiromašenim uranijumom.
U oružanom sukobu sa nemerljivo nadmoćnijim neprijateljem, srpska PVO uspela je da obori dva aviona NATO - lovac F16 i američki supermoderni "nevidljivi" avion F-117, i da zarobi tri neprijateljska vojnika.
Prilikom povlačenja snaga VJ, ispostavilo se da je učinak NATO 14 uništenih tenkova, 17 oklopnih transportera i 20 artiljerijskih oruđa.
Bezuspešni pregovori u Rambujeu
Akcija NATO-a, koju su Vlada SRJ, ali i brojni pravni stručnjaci nazvali agresijom, usledila je posle neuspešnih pregovora o rešenju krize na Kosovu u Rambujeu i Parizu, februara i marta 1999. godine.
Bombardovanje Jugoslavije okončano je 10. juna, usvajanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. Dan ranije, predstavnici VJ i NATO-a potpisali su u Kumanovu Vojno-tehnički sporazum, kojim je precizirano povlačenje snaga VJ sa Kosova i ulazak u pokrajinu međunarodnih vojnih trupa.
NATO je izvodio napade na SRJ sa brodova u Jadranu, iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji, a u nekim operacijama učestvovali su i strateški bombarderi koji su poletali iz baza u zapadnoj Evropi, pa i iz SAD.
Nakon nekoliko neuspešnih diplomatskih pokušaja, kriza je okončana posredničkom misijom finskog predsednika Martija Ahtisarija i bivšeg ruskog premijera Viktora Černomirdina, specijalnog izaslanika tadašnjeg ruskog predsednika Borisa Jeljcina.
Najpre je predsednik SRJ Slobodan Milošević, početkom juna, prihvatio njihov plan za razmeštanje međunarodnih trupa na Kosovu, a potom je taj dogovor verifikovala Skupština Srbije.
Jedinice VJ povukle su se sa Kosova nakon donošenja rezolucije UN, a prve međunarodne trupe ušle su na teritoriju Kosova iz Makedonije već 12. juna 1999. godine.
Najveća operacija NATO-a
To je najveća operacija Alijanse, a najviše vojnika je došlo iz Nemačke, Francuske, Italije i SAD.
U sastavu Kfora na Kosovo je došlo 37.200 vojnika iz 36 zemalja, od čega je 30.000 iz zemalja članica NATO-a.
Prema podacima UNHCR, Kosovo je od dolaska mirovnih snaga napustilo oko 230.000 Srba i Roma, a u pokrajinu se vratilo oko 800.000 izbeglih Albanaca.
U mnogobrojnim incidentima u istom periodu ubijeno je oko 500 ljudi, ranjeno više desetina i oteto 200, prema albanskim izvorima.
Prema srpskim izvorima od početka bombardovanja kidnapovano je oko 1.500 nealbanaca.
Od ukupno raseljenih sa Kosova, prema podacima UNHCR, koje je u januaru prošle godine izneo tadašnji ministar za povratak i zajednice u vladi Kosova Branislav Grbić, na Kosovo se do sada vratilo 16.500 raseljenih, od kojih su 45 odsto pripadnici srpske zajednice.
Vlasti u Prištini, pak, ističu da se do sada na Kosovo vratilo 18.300 ljudi, pripadnika svih zajednica.
U decembru 2008. godine, na godišnjoj konferenciji Saveza udruženja interno raseljenih - Unija u Beogradu, ocenjeno je da su podaci o povratku na Kosovo u toj godini poražavajući, jer se na taj korak odlučilo samo 386 ljudi.
Na tom skupu predstavnik UNHCR-a u Srbiji Džon Jang ocenio je da povratak raseljenih nije uspeo ni nakon devet godina, jer više od 200.000 ljudi i dalje, bez rešenja, živi van svojih domova.
U Subotici se danas nisu čule sirene kao u ostalim Srpskim gradovima ! Godišnjica agresorskog NATO bombardovanja gotovo da nije ni obeležena.
administrator
Danas se obeležava jedanaesta godišnjica početka agresije NATO-a na Saveznu Republiku Jugoslaviju. Bombardovanje je trajalo od 24. marta do 10 juna 1999. godine i deo je kosovskog rata koji je trajao između 1996-1999. godine. NATO je u 20 časova počeo vazdušne napade na vojne ciljeve u Saveznoj Republici Jugoslaviji da bi se kasnije udari proširili i na privredne i civilne objekte. U napadima koji su bez prekida trajali 78 dana teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture, crkve, manastiri. Tačno u podne oglasile su se sirene u celoj Srbiji koje označavaju prestanak vazdušne opasnosti, čime se odala pošta svim nevino nastradalim. Subotica je bila među gradovima koji nisu bili bombardovani velikim intenzitetom. U našem gradu, bombardovan je televizijski predajnik u Crvenom selu, pogođeno je prigradsko naselje Veliki Radanovac, a nekoliko projektila pogodilo je i Palić, gde je gađana meterološka stanica, a nekoliko bombi palo je i u Palićko jezero. Građani Subotice nerado se sećaju tih dana, ali kažu da se sećaju straha koji su preživljavali.Za vreme bombardovanja poginulo je više od 3500 ljudi, a ranjeno više od 10 hiljada. Izazvana je i materijalna šteta koja se procenjuje na oko 30 milijardi dolara. Pogođeno je ili uništeno više od 7 hiljada kuća, 300 škola, 53 bolnice i 50 crkava kao i mnogi drugi civilni i vojni objekti. članovi gradskog odbora Demokratske stranke Srbije akcijom „Srbijo pamti“ obeležili su ovaj dan deleći letke na Gradskom trgu. I nakon 11 godina i dalje se osećaju i vide posledice bobardovanja. Mnoge ruševine i dalje stoje, a veliki broj porušenih fabrika nikada nije obnovljen. Osim toga, porast malignih bolesti od 1999. godine iznosi preko 40 odsto.
