Banjaluka - Prosečna četvoročlana porodica u RS, sa jednim zaposlenim koji prima prosečnu platu, za budžete i javne fondove mesečno daje 757 KM! Od ukupne potrošnje koja približno iznosi 12,2 milijarde KM, vladin sektor potroši čak 43 odsto na sebe - plate, robu koju troši i usluge koje koristi.
Ukupna potrošnja javnog sektora po glavi stanovnika u BiH je oko 3.246 KM godišnje ili 270 maraka mesečno. Uzme li se u obzir da u privredi radi oko 500.000 zaposlenih, vladin sektor „na sebe” po svakom od njih potroši 872 KM mesečno. Ovo su pokazali rezultati fondacije Centar za zastupanje građanskih interesa (CPI) BiH.
Potpredsednik Upravnog odbora Fondacije Zoran Ivančić upozorio je da su od 2006. godine javni prihodi rasli prosečno 11 odsto godišnje, a rashodi znatno brže, odnosno 20,3 odsto. Rasipništvo glomazne administracije kulminiralo je krajem prošle godine kada je deficit na nivou BiH dosegao 128 miliona maraka.
Članica Odbora direktora „Transparensi internešnela BiH” Aleksandra Martinović upozorila je da traženje pomoći vlasti BiH od Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) govori da je ekonomija u priličnom kolapsu, a država nelikvidna. Da nije bilo rasipništva, kaže ona, možda BiH ne bi bila primorana da se zadužuje kod MMF, a pri tom ne zna kako će taj novac vraćati.
„Javni sektor ima ogromne rashode na šta upozoravaju i svetske finansijske institucije. To zapravo znači da će se morati uraditi temeljne reforme i rezanje troškova. U narednom periodu rashodi će se morati smanjiti, ali dobar deo prevaliće se i na leđa socijalnih kategorija”, rekla je ona. Politika prikupljanja i trošenja javnog novca ide u korist javnog sektora, a na štetu građana, o čemu govore i stalna povećanja poreskih opterećenja. Porez na dodatu vrednost isto plaćaju i siromašni i bogati, što BiH svrstava u socijalno najneosetljiviju državu u regionu.
Zoran Ivančić upozorava da građani BiH više novca daju za potrebe države nego da se prehrane. Oduzmu li se od plate troškovi za potrošačku korpu i poreze četvoročlana porodica u BiH u kojoj radi jedan član svaki mesec u minusu je oko 380 KM. U trci za preživljavanjem, kaže Ivančić, većina ih se zadužuje preko svojih mogućnosti i preliva „iz šupljeg u prazno”.
Državno, moje, naše...
Istraživanje CPI pokazalo je da građani u BiH ne doživljavaju javni novac kao svoj, pa ne reaguju na birokratsko rasipništvo. Oko 89,8 odsto ispitanika ne zna ni otprilike koliko je novca prikupljeno na svim nivoima vlasti BiH, a 76 odsto ne zna koja institucija priprema budžet. Manje od četvrtine imalo je priliku da vidi objavljen budžet nekog nivoa vlasti, a 96,4 odsto njih ne zna koliko uplati na račune budžeta javnih fondova. Oko 83 odsto građana ne zna da oko 120.000 ljudi prima platu iz svih nivoa vlasti u BiH.
Potpredsednik Upravnog odbora Fondacije Zoran Ivančić upozorio je da su od 2006. godine javni prihodi rasli prosečno 11 odsto godišnje, a rashodi znatno brže, odnosno 20,3 odsto. Rasipništvo glomazne administracije kulminiralo je krajem prošle godine kada je deficit na nivou BiH dosegao 128 miliona maraka.
Članica Odbora direktora „Transparensi internešnela BiH” Aleksandra Martinović upozorila je da traženje pomoći vlasti BiH od Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) govori da je ekonomija u priličnom kolapsu, a država nelikvidna. Da nije bilo rasipništva, kaže ona, možda BiH ne bi bila primorana da se zadužuje kod MMF, a pri tom ne zna kako će taj novac vraćati.
„Javni sektor ima ogromne rashode na šta upozoravaju i svetske finansijske institucije. To zapravo znači da će se morati uraditi temeljne reforme i rezanje troškova. U narednom periodu rashodi će se morati smanjiti, ali dobar deo prevaliće se i na leđa socijalnih kategorija”, rekla je ona. Politika prikupljanja i trošenja javnog novca ide u korist javnog sektora, a na štetu građana, o čemu govore i stalna povećanja poreskih opterećenja. Porez na dodatu vrednost isto plaćaju i siromašni i bogati, što BiH svrstava u socijalno najneosetljiviju državu u regionu.
Zoran Ivančić upozorava da građani BiH više novca daju za potrebe države nego da se prehrane. Oduzmu li se od plate troškovi za potrošačku korpu i poreze četvoročlana porodica u BiH u kojoj radi jedan član svaki mesec u minusu je oko 380 KM. U trci za preživljavanjem, kaže Ivančić, većina ih se zadužuje preko svojih mogućnosti i preliva „iz šupljeg u prazno”.
Državno, moje, naše...
Istraživanje CPI pokazalo je da građani u BiH ne doživljavaju javni novac kao svoj, pa ne reaguju na birokratsko rasipništvo. Oko 89,8 odsto ispitanika ne zna ni otprilike koliko je novca prikupljeno na svim nivoima vlasti BiH, a 76 odsto ne zna koja institucija priprema budžet. Manje od četvrtine imalo je priliku da vidi objavljen budžet nekog nivoa vlasti, a 96,4 odsto njih ne zna koliko uplati na račune budžeta javnih fondova. Oko 83 odsto građana ne zna da oko 120.000 ljudi prima platu iz svih nivoa vlasti u BiH.
